Cilj našeg puta kao što je vidljivo po slikama je shakedown. Za one koji neznaju to je kraća dionica ceste
sa sličnom podlogom po kojoj se voze Super Speciali (SS - brzinski ispiti). Takmičari su imali 2 sata vremena
po klasama da odvoze tu dionicu koliko puta žele ili mogu u tih 2 sata. WRC klasa odrađivala je shakedown od
13:00 - 15:00 sati. Nakon toga je do 17:00 sati bila klasa WRC2, makar su se pojavljivali ponovno pojedinci iz WRC-a.
Od 17:00 - 19:00 sati bilo je vrijeme za sve ostale.
Našli smo parking na 200-tinjak metara od najatraktivnijeg lakat zavoja i najprije prionuli ručku. Izvadili smo mesinu iz frižidera i navalili kao da nismo jeli cijelu sedmicu (moram si mamu pohvalit da je ispekla 32 bišteke - 4 po glavi posade). Makar smo po putu jeli čevape koje je ispekao Dejo i još jednom stali da počistimo kroasane i kekse koje smo imali.
Punih trbuha krenuli smo na dionicu, izborili se za atraktivne pozicije i uživali u spektakularnim prolascima lakat zavoja.
RallyRACC - Rally de Espana 2013. - shakedown Dani SordoJa sam skako sa pozicije na poziciju kako bi sa više strana slikao i snimao. U jednom momentu mom klincu je sinulo
da je jako blizu cilj i da bi mogli skočit do tamo. Bio je to pun pogodak jer se izborio za autograme osmorice vozača
koji su ranije nabrojani a ja sam kao pravi tata sve uredno snimao
.
RallyRACC - Rally de Espana 2013. - shakedown Miko Hirvonen autogramSam izraz na njegovom licu bio bi mi dovoljan i da me neko tog momenta prenio direktno doma nebi mi bilo žao pređenog puta i potrošenih para. Ali prava uzbuđenja tek su nas čekala.
Oko 18 sati krenuli smo put kampa koji se nalazi u malom gradiću Vinyols i els Arcs, a udaljen je 10 km od shakedowna
i nekih 15-ak od Salou-a. Navigacija nas je uredno vodila i kad odjednom bubne: "Stigli ste na cilj." a kampu ni traga ni glasa a ulica izgleda kao da vodi do plantaža ili polja. Počeli smo proklinjat Garmin i njegove tvorce, ali ajde da idemo do kraja ulice i tamo se okrenemo jer nije baš neka široka. Eto sreće jer samo 100-tinjak metara niže pojavio se ne
baš uočljiv natpis "Vinyols Camp". Ulazimo i ostajemo iznenađeni jer kamp djeluje potpuno prazan. Mislili smo da ne radi
a izabrali smo ga zbog blizine i povoljne cijene na koju je išao još dodatni popust od 10% za rally fanove.
Došli smo do recepcije ... nema nikog ... gledamo se svi sa upitnicima iznad glava
:
Ipak se za par minuta pojavljuje muška osoba (ispostavilo se da je to vlasnik) i dogovaramo se za cijenu. Meilali smo
par dana ranije i upit ali odgovor nije stigao. Uzeo je moj pasoš i otpratio nas do parcela za šatore, dogovorili smo se da nakon smještanja riješimo papirologiju. Malo smo prolunjali i ustanovili da kamp uopće nije loš kako je dijelovao na prvu. Ima nekoliko desetaka bungalova, parcele za kampice i kampere, parcele za šatore, sanitarni objekt, bazen, negdje u blizini i staja te dio sa povrćem i voćem. Ima mandarina i nasadi lješnjaka. Sve u svemu zadovoljni viđenim.
Čak smo bili sretni sa mirom koji ćemo imat jer u Nemčiji je "naš" kamp bio prekrcan i bančilo se na sve strane do dobrog dijela noći. Digli smo 4 šatora, ispraznili kombi i udobno zasjeli da nešto čalabrcnemo (nismo odavno :hehe:).
Punog trbuha skočio sam do recepcije i ispalo je da su dobili moj mail sa upitom i poslali odgovor koji nisam dobio.
Nebitno, za nas osmero u 4 šatora i vozilo u kampu sa ukupno 3 noćenja ispalo je okruglih 120€. Mi zadovoljni.
Moram napomenuti da rijetki Španjolci kojima smo se obraćali pričaju nešto drugo osim španjolskog. Ja sam se snalazio jer je talijanski sličan u dosta riječi i naleti se na pretežno starije Španjolce koji razumiju talijanski. Engleski je rijetkost. U društvu od desetak osoba možda naletite na nekog tko se donekle snalazi sa njime. Ali uz malo dobre volje da se puno toga razjasnit. Jest da nakon toga bole ruke i noge ali cilj se postigne :hehe:. Vlasnik na sreću priča engleski
ali njegov mi je naglask bio čudan (kao da je Njemac) i vrag mi nije dao mira pa sam ga morao pitat. I da pogodio sam. Njemac je iz Minhena, jako ljubazan i susretljiv čovijek.
Pala je noć i krenuo sam put šatora, ali društvu se nije spavalo, odlučili su skoknut do Saloua. Ja ne, bio sam smožden od noćne vožnje i svega doživljenog toga dana. Ja i mali smo krenuli spavat a društvo ode i vrati se mali prije 2:00. Znam jer su došli dosta "tiho" :hehe: i prepuni doživljaja. A šta su doživili lagano ćemo preskočit
.
E da red bi bio da spomenem imena cijele ekipe pa evo:
Albert Ivančić (Pančo), Nikola Mijandrušić (Nidžo), Alfi Belić (
, Dalen Belić (Dado), Paolo Šestan (Lepi), Leo Gortan, Vedran Pilat (Dejo) i Tedi Mendiković (Menda).
